Matičnjak ( Melissa officinalis L )
(matočina, melisa, pčelinja trava, limun trava)


Matičnjak je lekovita i začinska biljka prijatnog mirisa, koji pomalo podseća na limun i nanu. Od matičnjaka se koristi list (Melissae folium) i etarsko ulje (Melissae aetheroleum). List i lisni izdanci se tradicionalno koriste za smirenje, poboljšanje varenja i ublažavanje grčeva u stomaku, koriste se suvi. Etarsko ulje se upotrebljava u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.


U novije vreme je dokazano sedativno dejstvo ulja i različitih ekstrakata matičnjaka, koje se razlikuje od sličnog dejstva drugih biljaka iz ove familije. Pored toga što deluje protiv bakterija, ulje matičnjaka ispoljava i antivirusno dejstvo, a naročito smanjuje virulentnost i usporava razvoj Herpes simplex virusa, pa se i koristi u terapiji herpesa.










Tehnologija gajenja



Plodored.

Matičnjak ne ulazi u klasičan plodored jer na istom mestu može ostati i do deset godina. Budući da se matičnjak sadi u jesen, dobar mu je svaki predusev koji se rano bere. Matičnjak može biti predusev svakoj jednogodišnjoj lekovitoj ili ratarskoj kulturi. Na isto mesto se seje tek nakon četiri ili pet godina. Uspešno se gaji i na tek razoranim prirodnim livadama i pašnjadima, uz dobru pripremu zemljišta i adekvatno đubrenje.



Obrada zemljišta.

Duboko oranje na 30-35 cm je potrebno zbog višegodišnjeg gajenja matičnjaka na istom mestu. Laka zemljišta se oru na nešto manju dubinu (22-25 cm). Međutim, na izuzetno laganim zemljištima, obradu zemljišta je neophodno obaviti u proleće kada se predviđa i setva ili sadnja rasadom. Sve radnje, kao i ravnanje površine, treba obaviti najkasnije do kraja oktobra ako se matičnjak sadi u jesen. Dubina rastresitog sloja mora biti 10-12 cm.



Đubrenje.

Za organsku proizvodnju matičnjaka neophodna je primena zgorelog stajnjaka u količini od 20-25 t/ha. Dobri prinosi se postižu kada se matičnjak gaji na parceli koja je bila đubrena stajnjakom tokom gajenja prethodne kulture. Matičnjak dobro reaguje i na folijarna đubriva dozvoljena u organskoj proizvodnji. Organsko đubrivo (stajnjak) treba rasporediti po zemljištu pre oranja, a odmah nakon toga ga treba zaorati.Za konvencionalnu proizvodnju matičnjaka koristimo kompleksna mineralna đubriva, u količini koja, na bogatijim zemljištima, treba da bude oko 50 kg/ha azota, 60-70 kg/ha fosfora i 90-100 kg/ha kalijuma. Ove količine treba korigovati u zavisnosti od rezultata kontrole plodnosti zemljišta. Hraniva se daju u osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta, tako da se 70% fosfora i kalijuma, kao i 30% azota, primeni u osnovnoj obradi, a 30% fosfora i kalijuma, kao i 70% azota, u predsetvenoj pripremi zemljišta. U proleće se obavi prihrana sa 15-25 kg/ha azota.



Setva - sadnja.

Usev matičnjaka se može zasnovati direktnom setvom ili sadnjom rasada. U prvoj godini veliki problem predstavlja suzbijanje korova, pa se zbog toga retko primenjuje direktna setva. Kada se ipak radi, setva se obavlja rano u proleće, u martu, sejalicama za sitnozrne vrste, a razmak između redova je 50 cm. Za 1 ha je potrebno 8-10 kg semena. Rasad se sadi u oktobru, mašinama za sadnju, na međuredni razmak od 50 cm i 20-25 cm u redu, sa optimalnim sklopom od 80-100 hiljada biljaka po hektaru. Ukoliko postoji mogućnost navodnjavanja, može se saditi i u proleće. Rasad tada mora biti proizveden u toplim lejama, što poskupljuje proizvodnju.



Proizvodnja rasada.

Rasad se za jesenju sadnju proizvodi u hladnim lejama. Najpre se odredi potrebna aktivna površina leje, setveni sloj se obogati humusom i provetri se zemljište. Seje se jednorednom sejalicom. Međuredni razmak je 12-15 cm, dubina setve 0,5 cm, a utrošak semena 0,6 g po m2. Za jedan hektar zasada, potrebno je zasejati rasad na 110-130 m2 leje, uz utrošak od 66-78g semena. Zemljište nakon setve treba zaliti i kontinuirano održavati površinu vlažnom do pojave prvih pravih listića, (10- 15 mm). U zavisnosti od dnevnih padavina i temperatura u septembru, količina vode se može smanjiti.



Nega useva.

Za proizvodnju matičnjaka važno je provetravanje zemljišta, koje se mora obaviti dva do tri puta do zatvaranja redova, a po jednom posle svakog košenja. Hemijsko suzbijanje korova vrši se u maju primenom prometrina S-50 (3-4 kg/ha) ili patorana (2,5-3,5 kg/ha), u zavisnosti od tipa i težine zemljišta (na težim zemljištima se primenjuje veća doza herbicida zbog inaktivacije). Karakteristične bolesti matičnjaka su septorija, koja izaziva sivo smeđe i crne pege na obodu listova, i rđa. Pegavost se suzbija triazinom (5 kg/ha) ili brestanom (3 kg/ha), a rđu suzbijamo benomilom 50 Wp (1 kg/ha). Od štetnih insekata, problem u proizvodnji matičnjaka predstavljaju buvač i lisne vaši. Poslednje prskanje insekticidima neophodno je obaviti 25 dana pre žetve.Prihranjivanje se vrši azotnim đubrivima, u dva navrata, istovremeno sa prvim i drugim prašenjem, ali se prihranjivanje vrši i u drugoj i ostalim godinama, kompleksnim đubrivom NPK 15:15:15 (100-150 kg/ha).



Navodnjavanje.

Kritični periodi matičnjaka za vodu su faza klijanja i nicanja, kao i faza pre cvetanja, kada je poželjno navodnjavati usev. Prvo navodnjavanje se obavlja posle setve ili rasađivanja, a još jedno posle 2-3 nedelje. Sledeće navodnjavanje je pred cvetanje, a ostala navodnjavanja treba obaviti posle svakog otkosa. Najbolje je stalno kontrolisati vlagu u zemljištu i održavati je na 70% od poljskog vodnog kapaciteta.



Košenje herbe.

Nadzemni deo matičnjaka se kosi vučenim, samoutovarnim kombajnom ili kombajnom za kamilicu, a mehanizam za branje se mora zameniti kosom za žitarice, za šta može poslužiti i traktorska bočna kosa. Kosi se samo onoliko herbe koliko se odmah može sakupiti. Herba koja ostane na zemljištu preko noći, nije više upotrebljiva, jer potpuno potamni. Vreme košenja zavisi od namene sirovine. Ukoliko se matičnjak kosi za dobijanje droge suvog lista, on je fiziološki zreo kada stabljika dostigne visinu od oko 60 cm, a odnos količine lista i stabljike bude 60:40%. Takvi uslovi se u prvoj godini postižu u julu i tada se obavlja prvo košenje. Drugi put se kosi početkom oktobra. Višegodišnji usev se prvi put može kositi sredinom maja.

U uslovima suvog ratarenja postižu se dva otkosa, a uz pravilan raspored padavina, ponekada, i slab treći otkos. U uslovima navodnjavanja se mogu dobiti i tri do četiri otkosa godišnje. Matičnjak se mora kositi na visini 5-7 cm od zemljišta. Od dva otkosa, u prvoj godini proizvodnje, može se dobiti 10-15 t sveže herbe po hektaru, a sledećih godina se dobija i 15-20 t/ha. Navodnjavanjem se godišnji prinos može povećati 30-40%.Vreme fiziološke zrelosti se odlaže za mesec dana ako se biljka bere za destilaciju etarskog ulja. Najveći procenat ulja matičnjak postiže kada je 75% semena u mlečnoj zrelosti, a 25% cvetova još cveta. Ako se prvi otkos koristi za destilaciju, ne preporučuje se intenzivno navodnjavanje, jer se tada smanjuje sadržaj etarskog ulja u biljci, a u tom slučaju se, nakon prvog otkosa u trećoj dekadi jula, može računati sa samo jednim dodatnim otkosom početkom oktobra, koji može poslužiti samo za dobijanje suve droge. Prinos etarskog ulja sa jedinice površine je nizak, a udeo aktivne materije varira u zavisnosti od svojstava sorte, karakteristika klime i zemljišta itd. Udeo etarskog ulja u herbi, u zavisnosti od sorte, iznosi 0,01-0,39% u odnosu na suvu materiju.



Proizvodnja semena.

Sa površine najpre treba ukloniti korov i polegle grane, ukoliko se želi proizvesti seme. Sazrevanje semena počinje u avgustu i traje skoro mesec dana. Žetva se može obaviti u jednom ili dva prohoda. Kombajn malog zahvata se upotrebljava za žetvu u jednom prohodu, a biljke se žanju kada je zrelo 75% semena. Prinos iznosi 400-500 kg semena po hektaru, a klijavo je manje od 60% semena. Ako se vrši dvofazna žetva, košenje biljaka se vrši kada je zrelo približno 50% semena. Biljke se, zatim, ostave na suvom i promajnom mestu da seme dozri, a vršidba se obavlja nakon dvadesetak dana. Kod takvog načina branja prinos semena je čak 700 kg no hektaru, a više od 85% semena je klijavo.



Rašić Suzana,dipl.inž.